Полагањем венаца на тргу кнеза Михаила У Горњем Милановцу на споменике кнезу Александру Карађорђевићу, војводи Милану Обреновићу и на спомен обележје Оснивању града, као и свечаном академијом уприличеном у Дому културе, обележено је 165 година од оснивања вароши.
На Споменик кнезу Александру Карађорђевићу венац је положио председник скупштине општине Горњи Милановац Лазар Николић и заменик председника скупштине општине Горњи Милановац Зоран Радовановић.
На Споменик војводи Милану Обреновићу венац је положила заменица председника општине Горњи Милановац Јадранка Достанић и начелник општинске управе Горњи Милановац Александар Јевтовић.
На спомен-обележје Оснивању града ловоров венац је положио председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић.
Грађане и уважене госте свечане академије у Дому културе у име општине Горњи Милановац, поздравио је председник Општине господин Дејан Ковачевић. Говорећи укратко о историји настанка и развоја вароши, председник је подсетио присутне да је указом кнеза Александра Карађорђевића 1853. године, на десној обали реке Деспотовица, на простору названом „Дивље поље“, почела изградња вароши која је добила име по истоименој реци Деспотовица: „Најмлађе и тада најмање окружно место Кнежевине грађено је према контурама једног од првих урбанистичких планова тадашње Србије. Простране и праве улице, бројне јавне и приватне зграде, грађене са мером и стилом, одавале су слику једне потпуно нове, средњоевропске вароши. Пространи трг на коме већ десетинама година егзистирају зграда Окружног начелства, односно Црква Свете Тројице, уз објекте Гимназије и најстарије основне школе, чине не само архитектонску, већ и временску, односно духовну спону некадашњег и садашњег градског језгра.“
Уз кратко подсећање како је текао развој Горњег Милановца кроз историју ових 165 година, са којим се све недаћама суочавао и како се увек некако дизао из пепела, председник се осврнуо и на будућност. Потребе савременог човека и начин како би се те потребе преточиле у праксу, јесу круцијално питање на које овдашње друштво заједно са свим релевантним чиниоцима града мора дати врло темељан и свеобухватан одговор: „Велики инфраструктурни објекти попут пројектовања и изградње приступне саобраћајнице која ће спојити наш град са Коридором 11, свеобухватна реконструкција Опште болнице, нове индустријске зоне, градња дворца Обреновића у Такову који ће подсећати на оригиналан и првобитан објекат спаљен до темеља, довршетак анекса спорске хале Бреза, односно меморијалног парка „Брдо Мира“, затим улагање у ревитализацију градских и приградских улица, или проширење капацитета предшколске установе, тј. савременији и ефикаснији рад општинских служби, само су део онога што се тренутно ради и што ће, уверен сам у то, отворити значајно веће перспективе како града, тако и читаве општине.
Сагледавајући прошлост и ценећи достигнућа ранијих генерација, ми данашњи окренути смо савременом добу и посебно будућности. Визијом, знањем, упорним и надасве промишљеним радом унапређујемо из дана у дан ову средину, чинећи је пожељном за живот садашњих и будућих нараштаја.“
На крају председник је свој говор завршио речима да имамо пуно разлога да будемо поносни на Горњи Милановац, али да нам припада огромна обавеза која се намеће као императив да се наша Општина и у будућности мора боље, савесније и узорније водити: „Друштво у коме сви имају једнаку шансу, где се цени стручност и знање, негују породичне вредности а истовремено види перспектива, јесте идеал коме тежимо и на чијем остварењу дајемо најбоље што имамо. То је наша обавеза према прецима и завет према будућим нараштајима. Због те племените мисли морамо бити сложни, јединствени и све учинити да Горњи Милановац и даље буде препознатљив као средина великих могућности и пре свега часних, вредних и поштених људи.“
У самом програму свечане академије учествовали вокални солиста Саша Николић који је извео химну „Боже правде“ и песму коју је написао кнеза Михаило Обреновића „Што се боре мисли моје“.
Након њега директор Музеја рудничко – таковског краја, историчар Александар Марушић одржао је својеврсни час историје на тему „Горњи Милановац од оснивања до Другог светског рата“.
Потом је наступио рецитатор Срђан Стојанић рецитујући „Трубе“ Момчила Настасијевића.
Програм је завршен нумером „Ово је Србија“ у извођењу вокалног солисте Саше Николића и клавирску пратњу Александра Цицварића.
